Savez bačkih Bunjevaca održao je u petak, 9. februara, konferenciju za novinare. Saopštenje sa konferencije prenosimo u celosti:
Pozivam gospodina Bačića, predsednika HNV, i gospodina Žigmanova predsednika DSHV, da podrže inicijativu da se Naredba iz 1945. proglasi ništavnom, i da se tako jednom za svagda otklone sve nesuglasice i nesporazumi, i da se otvore putevi saradnje ubuduće.
Zahtev da se konstatuje da je naredba GNOOV iz 1945-te akt nasilne asimilacije i da je kao takav ništavan, podneo je Skupštini APV, Bunjevački nacionalni savet na inicijativu SBB. Nakon toga održan je naučni skup pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, a u organizaciji Muzeja Vojvodine. U novembru izdat je Zbornik sa ovog skupa. To je učinjeno kao priprema za razmatranje podnetog zahteva Skupštini Vojvodine. Na ovaj simpozijum predstavnici Hrvata su pozvani, nisu se odazvali. U ponedeljak, 29. Januara, predsednicu BNS primio je predsednik Pokrajinske vlade gospodin Igor Mirović, i tom prilikom izrazio podršku inicijativi Nacionalnog saveta. To su činjenice, i to je jedan normalan postupak u nečemu što je od strateškog interesa za bunjevačku zajednicu, ali i za sve druge sa kojim zajedno živimo i sa kojima želimo dobru saradnju.
Zašto je to za nas važno? Zato što se ovaj akt i danas indirektno primenjuje u realnom životu. Ne primenjuje ga država Srbija, na tom aktu ne insistira ni država Hrvatska ni Hrvati, međutim, na posledicama tog akta, na jedan perfidan način, grade svoju poziciju i danas, uglavnom oni koji su poreklom Bunjevci, a svojom voljom izjašnjavaju se kao Hrvati, ili kako bi u žargonu rekli - pohrvaćeni Bunjevci, ili kako oni sebe nazivaju “bunjevački Hrvati”. Oni danas čine deo hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, ali se ne mire sa činjenicom da veliki deo Bunjevaca ne prihvata takav status. Gotovo sve tenzije koje nastaju u vezi sa statusom Bunjevaca i Hrvata u Srbiji, polaze od toga da je deo Bunjevaca koji je prihvatio hrvatstvo iz njima znanih razloga, ne žele da private i činjenicu da su Bunjevci danas priznat autohton narod u Republici Srbiji. Njihova je očigledna želja da se ta sramna Naredba i danas primenjuje. Zato ta naredba mora biti ocenjena aktom nasilne asimilacije i zvanično proglašena ništavnom.
Dok Pokrajinska vlada nije dala podršku i dok inicijativa nije ušla u skupštinsku proceduru podsmevali su se inicijativi, a onda su nakon sto je podrška Pokrajinske vlade javno saopštena, do te mere odjednom postali zabrinuti, da svim silama insistiraju da je to tema koja narušava odnose dve države, da postoji nekakav ”identitetski spor” i da to treba bude tema na susretu Predsednika Srbije i Predsednice Hrvatske, kada bude reči o položaju manjina. Da nije žalosno, bilo bi smešno.
Da budemo potpuno jasni:
Ne postoji nikakav identitetski spor između Srbije i Hrvatske. Svako u Srbiji ima pravo da se slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Postoji hrvatska manjina u Srbiji koju predstavlja HNV, i postoji bunjevačka manjina u Srbiji koju predstavlja BNS.
Ne postoji nikakvo tzv. „Bunjevačko pitanje“ u odnosima dve države. To što bunjevačka manjina traži da ostvaruje svoja prava u Republici Srbiji, u svojoj matičnoj državi, ni na koji način ne ugrožava odnose dve države, jer ne zadire u prava hrvatske manjine i ne narušava prava hrvatske manjine u Srbiji.
Ja sam Bunjevac, nisam Hrvat, i ne pripadam hrvatskoj manjini u Srbiji. Pri tome poštujem prava svakog građanina da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti po svojoj volji i osećanju, pa tako i onih koji su se izjasnili da pripadaju hrvatskoj manjini, bez obzira na njihovo poreklo ili raniji status.
Jedini način da se stavi tačka na nesporazume i otklone sve dileme, jeste da se konstatuju istorijske činjenice i da se na bazi realnih odnosa uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava, grade novi odnosi – odnosi saradnje i zajedničkog prosperiteta.
Zato, ne odustajemo od zahteva da se na Skupštini APV, Naredba iz 1945. proglasi aktom nasilne asimilacije i da se kao takva proglasi ništavnom.
Na konferenciji za medije održanoj 30. 09. 2016. godine, predsednik Saveza Bačkih Bunjevaca izneo je Predlog da se uputi inicijativa Skupštini AP Vojvodine da donese ZAKLJUČAK, kojim će se konstatovati da je akt u formi naredbe, koji je utvrdio GNOOV (Glavni narodno-oslobodilački odbor Vojvodine) u Novom Sadu, 14. maja 1945 pod brojem 1040/1945, bio akt nasilne asimilacije i diskriminacije prema Bunjevcima, i akt protivan ljudskim pravima i slobodama.
Razlog za donošenje takvog zaključka je u sledećem:
Navedeni akt – naredba primenjen je u potpunosti, i svi građani tadašnje države izjašnjeni kao Bunjevci, nasilno su preimenovani u Hrvate što je zvanično uspostavljeno u ličnoj dokumentaciji i primenjivano u državnoj administraciji i statistici (legitimacije, birački spiskovi,putne objave i razni drugi spiskovi po narodnosti). Ovaj akt je primenjivan sve do raspada bivše SFRJ, a Bunjevci su mogli da se lično izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti tek na popisu 1991. godine u SR Jugoslaviji, ali pod klauzulom ostali. Bunjevci su ostvarili pravo da se deklarišu kao autohtona nacionalna manjina nakon donošenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, i to pravo danas u Republici Srbiji ostvaruje 16706 Bunjevaca izjašnjenih na poslednjem popisu, a koji su saglasno Zakonu izabrali i formirali Nacionalni savet (prvi saziv nacionalnog saveta formiran je 2003. godine).
Događa se, međutim, da se Bunjevcima pravo na lično izjašnjenje i pravo na identifikaciju kao autohtone nacionalne manjine u Republici Srbiji, i danas osporava. Da se Bunjevci nazivaju „bunjevački Hrvati“, „Hrvati-bunjevci“ i slično, i da se navodi kako između Republike Srbije i Republike Hrvatske postoji „takozvano bunjevačko pitanje“ (izveštaj o sprovođenju bilaterarnog sporazuma Srbije i Hrvatske, Centar za regionalizam Novi Sad 2016, autor Darko Baštovanović – društveno politički kocept – citat: „Odnose između dve države opterećuje tzv. bunjevačko pitanje“).
Ogromna nepravda i nacionalna tragedija, koja je primenom navedenog akta učinjena Bunjevcima, nije ugušila svest kod Bunjevaca o svojoj nacionalnoj pripadnosti, jeziku, kulturi, običajima, i Bunjevci se danas u Republici Srbiji slobodno izjašnjavaju i organizuju kao autohtona nacionalna manjina.
Nedopustivo je stoga, da se na temelju sramnog akta iz 1945, i danas pravo na lično izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti Bunjevcima osporava, i da se optužuje Republika Srbija da omogućuje organizovanje „grupe građana koji su Bunjevci, a neće da budu Hrvati“ i da tako deli hrvatski korpus u Srbiji, što se u javnosti često navodi od strane političkih i kulturnih predstavnika Hrvata u Srbiji i danas.
Donošenjem Zaključka kako je predloženo, konstatovalo bi se da je akt koji je naveden, bio akt nasilne asimilacije, diskriminacije i akt nepoštovanja ljudskih pravima, i da je osporavanje prava Bunjevcima na lično izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti nedopustivo.
S obzirom da ova tema prevazilazi okvire samo delovanja stranke, predlažemo da inicijativu Skupštini APV uputi Nacionalni savet, zaključio je Mirko Bajić, predsednik SBB.
Bajić: Tražimo da se razreši direktor Gerontološkog centra
Savez bačkih Bunjevaca održao je danas konferenciju za novinare, a tom prilikom je akcenat konferencije stavljen na rad Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine posle šest meseci od konstituisanja, te na poziciju SBB-a u lokalnom parlamentu, a Bajić je na samom kraju konferencije izneo i zahtev za smenu direktora Gerontološkog centra u Subotici.
Stela Bukvić, zamenica predsednice Saveta, izabrana na listi SBB, rekla je na konferenciji da se rad u Savetu nakon pola godine od konstituisanja odvija po principu dvotrećinske većine, te da su tokom poslednjih meseci donete važne odluke u svim oblastima.
Ona je izrazila zadovoljstvo što su nacionalni praznici bunjevačke zajednice u prethodnom periodu organizovani na višem nivou, te da nijedan saziv Saveta do sad, u pola godine nije bio ovako aktivan, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.
Predsednik SBB-a i predsednik Izvršnog odbora BNS-a, Mirko Bajić se u svom obraćanju osvrnuo na izbornu kampanju koju je ova stranka sprovodila tokom izbora za nacionalne savete, te je u tom smislu naglasio da se veliki deo kampanje odnosio na zahtev za institucionalizaciju u bunjevačkoj nacionalnoj zajednici. On je istakao da je novi saziv Saveta ovu ideju prepoznao kao dobru, te da je bunjevačka zajednica na putu da ostvari sve svoje potrebe i prava kada je u pitanju odnos sa državom.
Što se tiče pozicije i aktivnosti SBB-a u lokalnom parlamentu, Bajić je kazao da ova stranka, koja čini deo skupštinske većine, ima jasnu odrednicu, te da će na idućim lokalnim i pokrajinskim izborima SBB nastupiti samostalno. Predsednik SBB-a je izrazio nadu da će ova stranka biti učesnik u lokalnoj vlasti i ubuduće, a cilj je da stranka ima poslanika i u Skupštini AP Vojvodine.
Kako je najavljeno, Savez bačkih Bunjevaca u maju održaće izbornu skupštinu. Pri kraju svog obraćanja novinarima, Bajić je izneo zahtev, a on se odnosi na sledeće:
– Sa nivoa lokalne uprave, na osnovu učešća u radu lokalnog parlamenta, tražimo da se razreši trenutni direktor u Gerontološkom centru. Mislimo da se u Gerontološkom centru vodi poslovna politika koja nije u skladu sa onim što su interesi i grada, iako je to pokrajinska ustanova, ali je od ogromnog značaja za ovaj grad. Poznate su činjenice da se tamo radi bez dozvola, da je zaustavljeno nešto što se tako radilo, da su tenderi rađeni bez pravog puta. Neću da ulazim u ocenu toga na koji način i kako se to radilo, ali tvrdimo, mislimo i to se vidi iz onoga što je svaki dan prisutno, da se na neodgovoran način vodi ta ustanova, i mi od pokrajinske administracije tražimo da se reaguje, a direktno da se reaguje od strane Demokratske stranke, koja vrši vlast u Pokrajini i čiji je kandidat danas direktor u Gerontološkom centru. Tražimo da se o tome izjasne i da se zaustavi jedno takvo rukovođenje ustanove, koja je postigla nivo poznat u međunarodnim okvirima i mi ne smemo dozvoliti da se sa njom na jedan površan način rukovodi, te tražimo da se reaguje i da se direktor Gerontološkog centra razreši sa tog mesta – rekao je Bajić na samom kraju konferencije.
Što se tiče pozicije i aktivnosti SBB-a u lokalnom parlamentu, Bajić je kazao da ova stranka, koja čini deo skupštinske većine, ima jasnu odrednicu, te da će na idućim lokalnim i pokrajinskim izborima SBB nastupiti samostalno. Predsednik SBB-a je izrazio nadu da će ova stranka biti učesnik u lokalnoj vlasti i ubuduće, a cilj je da stranka ima poslanika i u Skupštini AP Vojvodine.
