Prošla 2013. godina bila je teška ali uspešna. Očekuju nas velike obaveze u novoj 2014. godini.

   Ako bi trebao sa par reči opisati rad i rezultate u politici Saveza bačkih Bunjevaca u prošloj godini, onda bi rekao: Teška ali uspešna! Bilo je mnogo izazova u prošloj godini u kojima je trebalo naći prave puteve i rešenja. Izdvojiću dva osnovna pravca političkog delovanja SBB u prošloj godini – učešće u radu lokalne samouprave i odnosi u Nacionalnom savetu. SBB je uspeo da se, nakon osvajanja dva mandata na izborima za gradsku skupštinu, izbori za  samostalnu poziciju u skupštinskoj većini i tako možda po prvi put omogući da politički predstavnici bunjevačke nacionalne zajednice pod svojim imenom samostalno učestvuju u vlasti u gradu.

   Danas je SBB deo nove skupštinske vlasti koja je postavljena na osnovnom principu da sve četiri najbrojnije  nacionalne zajednice u gradu: Mađari, Srbi, Hrvati i Bunjevci učestvuju u vlasti putem svojih političkih predstavnika, srazmerno svom potencijalu u podršci građana na izborima. Na taj način više nije pitanje da li se priznaje ili se ne priznaje da su Bunjevci autohtona nacionalna zajednica i da ostvaruje svoja prava ravnopravno sa drugima. Naglašavam da je postulat u politici SBB-a to da se mi sami moramo izboriti za svoj položaj i prava, a ne da će nam to neko drugi u naše ime omogućiti. To znači da moramo imati definisan svoj politički interes, da se moramo organizovati politički tako da taj interes možemo ostvarivati i da ga ostvarujemo pod bunjevačkim imenom. Konkretno to znači da vodimo politiku putem političkih stranaka pod bunjevačkim imenom, a ne da pozivamo Bunjevce da glasaju za druge političke stranke koje navodno o našim interesima brinu.  Još smo daleko da taj cilj u potpunosti ostvarimo, ali smo na dobrom putu i SBB to bez kompromisa realizuje. Danas SBB u Skupštini grada ima Zamenika predsednika Skupštine grada, što je jedna od četiri najveće političke funkcije u gradskoj Skupštini i samim tim ostvaruje i odgovarajući uticaj na vršenje vlasti u gradu. Pored toga SBB ima ravnopravno učešće putem svojih članova u svim skupštinskim telima, savetima, komisijama, ustanovama, fondacijama i u upravljanju javnim komunalnim preduzećima. To je od ogromnog značaja za ostvarivanje prava cele nacionalne zajednice i težimo da se u budućnosti taj uticaj povećava. Matematički gledano politički potencijal bunjevačke nacionalne zajednice u upraljanju gradom je 10%, a mi danas učestvujemo u potencijalu od samo 3 do 4%. To je zato što još uvek nismo postigli svest o potrebi saradnje i  političkog organizovanja u zajedničkom interesu, nego, kako bi narodski rekli „svako vuče na svoju stranu“. Dokaz tome je da su najveći i najneprincipijelniji napadi na SBB i na mene lično kao predsednika, bili upravo od pripadnika bunjevačkih institucija, onda kada su rezultati postignuti. To se ne može drugačije tumačiti nego kao zavist nesposobnih, ali je to na žalost u našem korpusu prisutno.

   Taj drugi segment koji sam naveo, a koji se odnosi na učešće u radu Nacionalnog saveta, najbolje oslikava tu neslogu i neprincipijelnost. Savez bačkih Bunjevaca ima nedvosmislen stav da treba razvijati i jačati institucije, da je vreme populizma i folklorizma u nacionalnoj identifikaciji prošlo. Da se nacionalni identitet ostvaruje kroz institucionalno delovanje u okvirima onih oblasti koje Ustav i Zakon definišu, a ne pesmom, igrom i manifestacijama. To jeste potreban prateći sadržaj u formi očuvanja i negovanja kulture običaja i tradicije i on se ostvaruje kroz rad udruženja i kulturnih društava, ali nije dovoljan. To sam više puta već pokušao objasniti na primeru Šokaca. Šokci imaju isto i udruženja i kulturna društva i neguju svoju kulturu, običaje i tradiciju, ali nisu nacionalna manjina jer se nisu institucionalno organizovali i danas su svrstani u Hrvate. Da li to neko među nama želi da se isto dogodi i Bunjevcima? Nisam siguran da ne. Mi danas imamo samo jednu ustanovu čiji je osnivač Nacionalni savet, a to je „NIU BIC“ u oblasti informisanja, sve drugo su udruženja građana. Po nama neophodno je formirati ustanovu u oblasti kulture u formi „Zavoda za kulturu“, i neophodno je da osnivačka prava Bunjevačke matice koja je danas samo udruženje građana ko i mnoga druga, u celini  ili većinski preuzme Nacionalni savet i da se tako formira Ustanova u oblasti nauke, istorije, književnosti, stvaralaštva i jezika, pod imenom „Bunjevačka matica“. Savez bačkih Bunjevaca će tome težiti u narednom periodu. Svi ovi problemi kulminirali su u samom Nacionalnom savetu početkom  2013. godine do te mere da je bio blokiran rad Saveta. SBB je tada doneo odluku da napusti rad u takvom sastavu Saveta i posledica je bila njegovo raspuštanje i uvođenje Privremenog organa do novih izbora. To kako se danas radi dokaz je da smo bili potpuno u pravu. U novoj 2014. godini predstoji nam period velikih obaveza, a okosnica rada u ovom periodu biće priprema za izbore za novi Nacionalni savet. Od tog kakav će biti novi sastav Nacionalnog saveta zavisiće u budućnosti sudbina nacionalne zajednice.

   Uz poziv na saradnju, Savez bačkih Bunjevaca svim pravnim i političkim subjektima pod bunjevačkim imenom, želi uspešnu 2014. godinu.