Otvoreno pismo koje je Tomislav Žigmanov uputio premijeru Republike Srbije povodom navodnih napada na zasedanju Skupštine grada Subotice na njega lično kao opozicionog odbornika i na prava Hrvata u Srbiji, još je jedan licemeran istup predsednika DSHV, poslanika i odbornika, Tomislava Žigmanova.

Ne samo da nije bilo napada na prava Hrvata, nego je, suprotno tome, na zasedanju Skupštine u više navrata od strane odbornika iz redova vladajuće većine, zatraženo da se u većoj meri ostvaruju prava hrvatske manjine u Subotici.

Konkretno, odbornik Mirko Bajić, predložio je da se u svim školama gde se nastava izvodi i na hrvatskom jeziku, organizuju „dani hrvatske kulture“, u cilju povećanja broja učenika u odeljenjima na maternjem jeziku nacionalne manjine, i pozvao Tomislava Žigmanova da pokrene aktivnosti u hrvatskoj zajednici u tom cilju. Reakcija Tomislava Žigmanova bila je više nego neprimerena, što su svi koji su pratili skupštinsko zasedanje mogli da vide i čuju.

Moguće da Tomislav Žigmanov ovakve istupe čini pod dirigentskom palicom opozicione DS sa kojom je u koaliciji, kako bi ocrnio aktuelnu vlast u Srbiji, Vojvodini i Subotici, ali verovatnije je da on istupa samostalno u svoje ime, u nemoći da na odgovoran i ozbiljan način zastupa interese hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, te provocirajući tenzije na međunacionalnoj osnovi želi da se dokaže.

Na sledećem zasedanju Skupštine grada predložićemo da se formira anketni odbor i da presluša sve istupe svih odbornika, pa ako se ne ustanovi da je bilo uvreda na račun Hrvata u Srbiji, da se Tomislavu Žigmanovu izrekne odgovarajuća mera u skladu sa Poslovnikom Skupštine grada Subotice.

Mirko Bajić, predsednik SBB, odbornik Skupštine grada Subotice

U povodu reakcija na inicijativu da se naredba iz 1945. godine kojom se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na njihovo izjašnjenje, proglasi aktom asimilacije, diskriminacije i aktom protivnom ljudskim pravima, iznetih u javnost od strane čelnika hrvatske manjine u Republici Srbiji, Slavena Bačića i Tomislava Žigmanova, u kojima se navodi da je to “apsurdna politička inicijativa”, “vulgarna revizija prošlosti”, "smešna politička igra koja traje već godinama” i sl... (Hrvatska riječ broj 705, strana 12 – 13), ukazujemo da je tvrdnja da su Bunjevci deo hrvatskog naroda deo programa USTAŠKOG POKRETA U HRVATSKOJ (www.ustaski-pokret.com).

Iskreno se nadamo da Slaven Bačić i Tomislav Žigmanov ne podržavaju program Ustaškog pokreta u Hrvatskoj. Pozivamo predstavnike hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji da se pridruže podnetoj inicijativi i tako pokažu da se zalažu za demokratske odnose, zaštitu ljudskih prava, prava na izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti i ostvarivanje svih Ustavom i Zakonom garantovanih prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Subotica, 21. 10. 2016.

Mirko Bajić, predsednik SBB

Na konferenciji za medije održanoj 30. 09. 2016. godine, predsednik Saveza Bačkih Bunjevaca izneo je Predlog da se uputi inicijativa Skupštini AP Vojvodine da donese ZAKLJUČAK, kojim će se konstatovati da je akt u formi naredbe, koji je utvrdio GNOOV (Glavni narodno-oslobodilački odbor Vojvodine) u Novom Sadu, 14. maja 1945 pod brojem 1040/1945, bio akt nasilne asimilacije i diskriminacije prema Bunjevcima, i akt protivan ljudskim pravima i slobodama.

Razlog za donošenje takvog zaključka je u sledećem:

Navedeni akt – naredba primenjen je u potpunosti, i svi građani tadašnje države izjašnjeni kao Bunjevci, nasilno su preimenovani u Hrvate što je zvanično uspostavljeno u ličnoj dokumentaciji i primenjivano u državnoj administraciji i statistici (legitimacije, birački spiskovi,putne objave i razni drugi spiskovi po narodnosti). Ovaj akt je primenjivan sve do raspada bivše SFRJ, a Bunjevci su mogli da se lično izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti tek na popisu 1991. godine u SR Jugoslaviji, ali pod klauzulom ostali. Bunjevci su ostvarili pravo da se deklarišu kao autohtona nacionalna manjina nakon donošenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, i to pravo danas u Republici Srbiji ostvaruje 16706 Bunjevaca izjašnjenih na poslednjem popisu, a koji su saglasno Zakonu izabrali i formirali Nacionalni savet (prvi saziv nacionalnog saveta formiran je 2003. godine).

Događa se, međutim, da se Bunjevcima pravo na lično izjašnjenje i pravo na identifikaciju kao autohtone nacionalne manjine u Republici Srbiji, i danas osporava. Da se Bunjevci nazivaju „bunjevački Hrvati“, „Hrvati-bunjevci“ i slično, i da se navodi kako između Republike Srbije i Republike Hrvatske postoji „takozvano bunjevačko pitanje“ (izveštaj o sprovođenju bilaterarnog sporazuma Srbije i Hrvatske, Centar za regionalizam Novi Sad 2016, autor Darko Baštovanović – društveno politički kocept – citat: „Odnose između dve države opterećuje tzv. bunjevačko pitanje“).

Ogromna nepravda i nacionalna tragedija, koja je primenom navedenog akta učinjena Bunjevcima, nije ugušila svest kod Bunjevaca o svojoj nacionalnoj pripadnosti, jeziku, kulturi, običajima, i Bunjevci se danas u Republici Srbiji slobodno izjašnjavaju i organizuju kao autohtona nacionalna manjina.

Nedopustivo je stoga, da se na temelju sramnog akta iz 1945, i danas pravo na lično izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti Bunjevcima osporava, i da se optužuje Republika Srbija da omogućuje organizovanje „grupe građana koji su Bunjevci, a neće da budu Hrvati“ i da tako deli hrvatski korpus u Srbiji, što se u javnosti često navodi od strane političkih i kulturnih predstavnika Hrvata u Srbiji i danas.

Donošenjem Zaključka kako je predloženo, konstatovalo bi se da je akt koji je naveden, bio akt nasilne asimilacije, diskriminacije i akt nepoštovanja ljudskih pravima, i da je osporavanje prava Bunjevcima na lično izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti nedopustivo.

S obzirom da ova tema prevazilazi okvire samo delovanja stranke, predlažemo da inicijativu Skupštini APV uputi Nacionalni savet, zaključio je Mirko Bajić, predsednik SBB.

 Pozdravljamo potpisivanje Deklaracije o unapređenju odnosa između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Deklaracija je dokaz ispravnosti politike koju vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.

   Činjenica da se pitanja prava nacionalnih manjina – srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj i hrvatske manjine u Republici Srbiji, u Deklaraciji vezuju za bilaterarni sporazum iz 2004. i Okvirnu konvenciju Saveta Evrope iz 1994. godine, konačno otklanja sve insinuacije i osporavanje prava Bunjevcima na autohtonost. Na osnovu ovih dokumenata ne postoji ni jedan osnov da se Bunjevcima osporava pravo na lično izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti i mi očekujemo da se to ubuduće poštuje.

   Pozdravljamo iskazana nastojanja da se hrvatskoj manjini pomogne, naročito u oblasti informisanja i kulture, ali istovremeno ukazujemo da je neophodno da se organi Republike Srbije, AP Vojvodine i lokalnih samouprava, na potpuno isti način odnose prema svim nacionalnim manjinama. Treba obezbediti sredstva za „Hrvatsku riječ“, ali na istim principima treba obezbediti sredstva i za „Magyar szó“, „Hét nap“, „Libertatea“, „Ruske slovo“, „Bunjevačke novine“... , odnosno pisane medije svih nacionalnih manjina. Drugim rečima, Republika Srbija, na svim nivoima vlasti, mora voditi ujednačenu politiku prema ostvarivanju prava svih nacionalnih manjina, pri čemu ne može posebno izdvajati ili favorizovati bilo koju nacionalnu manjinu, pa ni hrvatsku.

   Istovremeno, ukazujemo na licemeran stav Tomislava Žigmanova predsednika DSHV, koji je stao iza leđa Aleksandra Vučića sa zahtevima za rešavanje problema hrvatske manjine, a na izborima je išao protiv politike koju vodi Srpska napredna stranka, napadajući tu politiku na najvulgarniji način. Treba pitati Tomislava Žigmanova zašto nije probleme hrvatske manjine rešavao sa svojim prijateljima, Borisom Tadićem, Bojanom Pajtićem i Demokratskom strankom, dok je sa njima više od decenije bio zajedno u vlasti, a sa kojima je i danas u političkom zagrljaju.