logo

Saopštenja
Saopštenje za javnost PDF Štampa El. pošta
petak, 31 januar 2014 09:56

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Konačno su maske pale... ne postoji gradska manifestacija „Dužijanca“

 

Grb SBB   Predlog da se organizuje jedna zajednička manifestacija pod imenom „Dužijanca“, u čijoj organizaciji bi učestvovali ravnopravno i Bunjevci i Hrvati, kao i svi građani Subotice, a pod okriljem grada, nije dobila podršku hrvatske nacionalne zajednice u Subotici.

   Prvo je Demokratski savez Hrvata zahtevao da se donese skupštinska odluka kojom se utvrđuje da organizacioni odbor „Dužijance“ predlaže Hrvatsko nacionalno vijeće. Takva odluka je doneta u Skupštini grada jednoglasno i ona je obavezujuća.

Tome su se usprotivili pojedinci iz gotovo svih hrvatskih udruženja, koji sebe nazivaju bunjevački Hrvati, registracijom novog Udruženja građana,  pod imenom „Dužijanca“.

   Iz ovoga logično sledi da će sami Hrvati praviti dve svoje „Dužijance“. Ako tako vole mi se tome nećemo protiviti. Danas po zakonu troje građana mogu registovati udruženje i učestvovati na konkursima sa svojim projektima. Mi novoosnovanom udruženju želimo uspešan rad.

   Bunjevačka nacionalna zajednica ima svoj zakonom utemeljen nacionalni praznik „Dan dužijance“ i mi ćemo „Dužijancu“ kao kulturno i istorijsko nasleđe Bunjevaca i ove godine dostojanstveno i svečano proslaviti 15. avgusta, pod okriljem bunjevačkog Nacionalnog saveta.

Subotica 31. 01. 2014.

Mirko Bajić,  predsednik SBB

 

 
Mirko Bajić o godini iza nas PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 13 januar 2014 18:09

Mirko Bajić

Pogled na godinu iza nas

 

mirko 01Prošla 2013. godina bila je teška ali uspešna. Očekuju nas velike obaveze u novoj 2014. godini.

   Ako bi trebao sa par reči opisati rad i rezultate u politici Saveza bačkih Bunjevaca u prošloj godini, onda bi rekao: Teška ali uspešna! Bilo je mnogo izazova u prošloj godini u kojima je trebalo naći prave puteve i rešenja. Izdvojiću dva osnovna pravca političkog delovanja SBB u prošloj godini – učešće u radu lokalne samouprave i odnosi u Nacionalnom savetu. SBB je uspeo da se, nakon osvajanja dva mandata na izborima za gradsku skupštinu, izbori za  samostalnu poziciju u skupštinskoj većini i tako možda po prvi put omogući da politički predstavnici bunjevačke nacionalne zajednice pod svojim imenom samostalno učestvuju u vlasti u gradu.

   Danas je SBB deo nove skupštinske vlasti koja je postavljena na osnovnom principu da sve četiri najbrojnije  nacionalne zajednice u gradu: Mađari, Srbi, Hrvati i Bunjevci učestvuju u vlasti putem svojih političkih predstavnika, srazmerno svom potencijalu u podršci građana na izborima. Na taj način više nije pitanje da li se priznaje ili se ne priznaje da su Bunjevci autohtona nacionalna zajednica i da ostvaruje svoja prava ravnopravno sa drugima. Naglašavam da je postulat u politici SBB-a to da se mi sami moramo izboriti za svoj položaj i prava, a ne da će nam to neko drugi u naše ime omogućiti. To znači da moramo imati definisan svoj politički interes, da se moramo organizovati politički tako da taj interes možemo ostvarivati i da ga ostvarujemo pod bunjevačkim imenom. Konkretno to znači da vodimo politiku putem političkih stranaka pod bunjevačkim imenom, a ne da pozivamo Bunjevce da glasaju za druge političke stranke koje navodno o našim interesima brinu.  Još smo daleko da taj cilj u potpunosti ostvarimo, ali smo na dobrom putu i SBB to bez kompromisa realizuje. Danas SBB u Skupštini grada ima Zamenika predsednika Skupštine grada, što je jedna od četiri najveće političke funkcije u gradskoj Skupštini i samim tim ostvaruje i odgovarajući uticaj na vršenje vlasti u gradu. Pored toga SBB ima ravnopravno učešće putem svojih članova u svim skupštinskim telima, savetima, komisijama, ustanovama, fondacijama i u upravljanju javnim komunalnim preduzećima. To je od ogromnog značaja za ostvarivanje prava cele nacionalne zajednice i težimo da se u budućnosti taj uticaj povećava. Matematički gledano politički potencijal bunjevačke nacionalne zajednice u upraljanju gradom je 10%, a mi danas učestvujemo u potencijalu od samo 3 do 4%. To je zato što još uvek nismo postigli svest o potrebi saradnje i  političkog organizovanja u zajedničkom interesu, nego, kako bi narodski rekli „svako vuče na svoju stranu“. Dokaz tome je da su najveći i najneprincipijelniji napadi na SBB i na mene lično kao predsednika, bili upravo od pripadnika bunjevačkih institucija, onda kada su rezultati postignuti. To se ne može drugačije tumačiti nego kao zavist nesposobnih, ali je to na žalost u našem korpusu prisutno.

   Taj drugi segment koji sam naveo, a koji se odnosi na učešće u radu Nacionalnog saveta, najbolje oslikava tu neslogu i neprincipijelnost. Savez bačkih Bunjevaca ima nedvosmislen stav da treba razvijati i jačati institucije, da je vreme populizma i folklorizma u nacionalnoj identifikaciji prošlo. Da se nacionalni identitet ostvaruje kroz institucionalno delovanje u okvirima onih oblasti koje Ustav i Zakon definišu, a ne pesmom, igrom i manifestacijama. To jeste potreban prateći sadržaj u formi očuvanja i negovanja kulture običaja i tradicije i on se ostvaruje kroz rad udruženja i kulturnih društava, ali nije dovoljan. To sam više puta već pokušao objasniti na primeru Šokaca. Šokci imaju isto i udruženja i kulturna društva i neguju svoju kulturu, običaje i tradiciju, ali nisu nacionalna manjina jer se nisu institucionalno organizovali i danas su svrstani u Hrvate. Da li to neko među nama želi da se isto dogodi i Bunjevcima? Nisam siguran da ne. Mi danas imamo samo jednu ustanovu čiji je osnivač Nacionalni savet, a to je „NIU BIC“ u oblasti informisanja, sve drugo su udruženja građana. Po nama neophodno je formirati ustanovu u oblasti kulture u formi „Zavoda za kulturu“, i neophodno je da osnivačka prava Bunjevačke matice koja je danas samo udruženje građana ko i mnoga druga, u celini  ili većinski preuzme Nacionalni savet i da se tako formira Ustanova u oblasti nauke, istorije, književnosti, stvaralaštva i jezika, pod imenom „Bunjevačka matica“. Savez bačkih Bunjevaca će tome težiti u narednom periodu. Svi ovi problemi kulminirali su u samom Nacionalnom savetu početkom  2013. godine do te mere da je bio blokiran rad Saveta. SBB je tada doneo odluku da napusti rad u takvom sastavu Saveta i posledica je bila njegovo raspuštanje i uvođenje Privremenog organa do novih izbora. To kako se danas radi dokaz je da smo bili potpuno u pravu. U novoj 2014. godini predstoji nam period velikih obaveza, a okosnica rada u ovom periodu biće priprema za izbore za novi Nacionalni savet. Od tog kakav će biti novi sastav Nacionalnog saveta zavisiće u budućnosti sudbina nacionalne zajednice.

   Uz poziv na saradnju, Savez bačkih Bunjevaca svim pravnim i političkim subjektima pod bunjevačkim imenom, želi uspešnu 2014. godinu. 

 
Saopštenje za javnost PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 02 septembar 2013 10:29

SBB

Saopštenje za javnost

 

   Prošao je “Dan grada“, prošla je „Dužijanca“, - po ko zna koji put na „Dužijanci“ nisu učestvovali Bunjevci, a prvi put na proslavi „Dana grada“ nisu učestvovali Hrvati.

Dokle tako i kuda to vodi?

Na pitanje dr monsinjora Andrije Anišića: "Možemo li zajedno?", Savez bačkih Bunjevaca odgovara: "Možemo i moramo!"

   Savez bačkih Bunjevaca traži dijalog političkih predstavnika Hrvata i političkih predstavnika Bunjevaca u Skupštini grada, pod okriljem Gradonačelnika Subotice. Prva tema: „Dužijanca“. Kako ubuduće organizovati „Dužijancu“ kao gradsku manifestaciju, a da to bude mesto okupljanja i sabornosti a ne nesporazuma i razdora.

   Smatramo da je dogovor moguć. Potrebno je samo jedno „i“! Odnosno, da se ubuduće umesto Hrvati-Bunjevci, hrvatski Bunjevci, bunjevački Hrvati i slično koristi gramatički i faktički jedino moguć termin: Hrvati i Bunjevci, odnosno Bunjevci i Hrvati. Kako će se neko lično izjašnjavati njegova je lična stvar, ali pojam i naziv nacionalne manjine je jasan i nedvosmislen.

Zahtev je upućen i gradonačelniku direktno. Očekujemo poziv za razgovor.

Subotica, 02. 09. 2013.

Mirko Bajić, predsednik SBB

 
« PočetakPrethodna12345678910SledećaKraj »

Strana 9 od 20

© 2012 Savez bačkih Bunjevaca. Sva prava zadržana.