logo

Konferencija za novinare - 09.02.2018. godine PDF Štampa El. pošta
petak, 09 februar 2018 14:53

SBB 2018 01 

Savez bačkih Bunjevaca održao je u petak, 9. februara, konferenciju za novinare. Saopštenje sa konferencije prenosimo u celosti:

 

Pozivam gospodina Bačića, predsednika HNV, i gospodina Žigmanova predsednika DSHV, da podrže inicijativu da se Naredba iz 1945. proglasi ništavnom, i da se tako jednom za svagda otklone sve nesuglasice i nesporazumi, i da se otvore putevi saradnje ubuduće.

Zahtev da se konstatuje da je naredba GNOOV iz 1945-te akt nasilne asimilacije i da je kao takav ništavan, podneo je Skupštini APV, Bunjevački nacionalni savet na inicijativu SBB. Nakon toga održan je naučni skup pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, a u organizaciji Muzeja Vojvodine. U novembru izdat je Zbornik sa ovog skupa. To je učinjeno kao priprema za razmatranje podnetog zahteva Skupštini Vojvodine. Na ovaj simpozijum predstavnici Hrvata su pozvani, nisu se odazvali. U ponedeljak, 29. Januara, predsednicu BNS primio je predsednik Pokrajinske vlade gospodin Igor Mirović, i tom prilikom izrazio podršku inicijativi Nacionalnog saveta. To su činjenice, i to je jedan normalan postupak u nečemu što je od strateškog interesa za bunjevačku zajednicu, ali i za sve druge sa kojim zajedno živimo i sa kojima želimo dobru saradnju.

Zašto je to za nas važno? Zato što se ovaj akt i danas indirektno primenjuje u realnom životu. Ne primenjuje ga država Srbija, na tom aktu ne insistira ni država Hrvatska ni Hrvati, međutim, na posledicama tog akta, na jedan perfidan način, grade svoju poziciju i danas, uglavnom oni koji su poreklom Bunjevci, a svojom voljom izjašnjavaju se kao Hrvati, ili kako bi u žargonu rekli - pohrvaćeni Bunjevci, ili kako oni sebe nazivaju “bunjevački Hrvati”. Oni danas čine deo hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, ali se ne mire sa činjenicom da veliki deo Bunjevaca ne prihvata takav status. Gotovo sve tenzije koje nastaju u vezi sa statusom Bunjevaca i Hrvata u Srbiji, polaze od toga da je deo Bunjevaca koji je prihvatio hrvatstvo iz njima znanih razloga, ne žele da private i činjenicu da su Bunjevci danas priznat autohton narod u Republici Srbiji. Njihova je očigledna želja da se ta sramna Naredba i danas primenjuje. Zato ta naredba mora biti ocenjena aktom nasilne asimilacije i zvanično proglašena ništavnom.

Dok Pokrajinska vlada nije dala podršku i dok inicijativa nije ušla u skupštinsku proceduru podsmevali su se inicijativi, a onda su nakon sto je podrška Pokrajinske vlade javno saopštena, do te mere odjednom postali zabrinuti, da svim silama insistiraju da je to tema koja narušava odnose dve države, da postoji nekakav ”identitetski spor” i da to treba bude tema na susretu Predsednika Srbije i Predsednice Hrvatske, kada bude reči o položaju manjina. Da nije žalosno, bilo bi smešno.

Da budemo potpuno jasni:

Ne postoji nikakav identitetski spor između Srbije i Hrvatske. Svako u Srbiji ima pravo da se slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Postoji hrvatska manjina u Srbiji koju predstavlja HNV, i postoji bunjevačka manjina u Srbiji koju predstavlja BNS.

Ne postoji nikakvo tzv. „Bunjevačko pitanje“ u odnosima dve države. To što bunjevačka manjina traži da ostvaruje svoja prava u Republici Srbiji, u svojoj matičnoj državi, ni na koji način ne ugrožava odnose dve države, jer ne zadire u prava hrvatske manjine i ne narušava prava hrvatske manjine u Srbiji.

Ja sam Bunjevac, nisam Hrvat, i ne pripadam hrvatskoj manjini u Srbiji. Pri tome poštujem prava svakog građanina da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti po svojoj volji i osećanju, pa tako i onih koji su se izjasnili da pripadaju hrvatskoj manjini, bez obzira na njihovo poreklo ili raniji status.

Jedini način da se stavi tačka na nesporazume i otklone sve dileme, jeste da se konstatuju istorijske činjenice i da se na bazi realnih odnosa uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava, grade novi odnosi – odnosi saradnje i zajedničkog prosperiteta.

Zato, ne odustajemo od zahteva da se na Skupštini APV, Naredba iz 1945. proglasi aktom nasilne asimilacije i da se kao takva proglasi ništavnom.

 

 

 

 
Konferencija za novinare - 25.10.2017. PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 26 oktobar 2017 09:13

 
Saopštenje za javnost PDF Štampa El. pošta
petak, 17 februar 2017 21:25

Saopštenje za javnost

 

sbbbannerSavez bačkih Bunjevaca, politička stranka koja zastupa interese bunjevačke nacionalne manjine u Republici Srbiji, podržava kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Republike Srbije.

Sigurni smo da će Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, nastaviti da sprovodi politiku za koju je i do sada imao podršku bunjevačke nacionalne zajednice.

Savez bačkih Bunjevaca ističe svoju podršku politici Srpske napredne stranke, jer ta politika garantuje stabilnost i ravnopravnost u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Pozivamo sve političke stranke manjina, kao i sve pripadnike nacionalnih manjina u Republici Srbiji, da podrže politiku razvoja i prosperiteta, i da daju svoj glas za izbor Aleksandra Vučića za predsednika Republike Srbije.

 

 
Saopštenje - Licemerno istupanje Tomislava Žigmanova PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 28 novembar 2016 10:04

Saopštenja

Licemerno istupanje Tomislava Žigmanova

 

Mirko Bajic   Otvoreno pismo koje je Tomislav Žigmanov uputio premijeru Republike Srbije povodom navodnih napada na zasedanju Skupštine grada Subotice na njega lično kao opozicionog odbornika i na prava Hrvata u Srbiji, još je jedan licemeran istup predsednika DSHV, poslanika i odbornika, Tomislava Žigmanova.

Ne samo da nije bilo napada na prava Hrvata, nego je, suprotno tome, na zasedanju Skupštine u više navrata od strane odbornika iz redova vladajuće većine, zatraženo da se u većoj meri ostvaruju prava hrvatske manjine u Subotici.

Konkretno, odbornik Mirko Bajić, predložio je da se u svim školama gde se nastava izvodi i na hrvatskom jeziku, organizuju „dani hrvatske kulture“, u cilju povećanja broja učenika u odeljenjima na maternjem jeziku nacionalne manjine, i pozvao Tomislava Žigmanova da pokrene aktivnosti u hrvatskoj zajednici u tom cilju. Reakcija Tomislava Žigmanova bila je više nego neprimerena, što su svi koji su pratili skupštinsko zasedanje mogli da vide i čuju.

Moguće da Tomislav Žigmanov ovakve istupe čini pod dirigentskom palicom opozicione DS sa kojom je u koaliciji, kako bi ocrnio aktuelnu vlast u Srbiji, Vojvodini i Subotici, ali verovatnije je da on istupa samostalno u svoje ime, u nemoći da na odgovoran i ozbiljan način zastupa interese hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, te provocirajući tenzije na međunacionalnoj osnovi želi da se dokaže.

Na sledećem zasedanju Skupštine grada predložićemo da se formira anketni odbor i da presluša sve istupe svih odbornika, pa ako se ne ustanovi da je bilo uvreda na račun Hrvata u Srbiji, da se Tomislavu Žigmanovu izrekne odgovarajuća mera u skladu sa Poslovnikom Skupštine grada Subotice.

Mirko Bajić, predsednik SBB, odbornik Skupštine grada Subotice

 

 
Saopštenje za javnost - 21.10.2016. PDF Štampa El. pošta
petak, 21 oktobar 2016 15:40

Saopštenje za javnost

 

U povodu reakcija na inicijativu da se naredba iz 1945. godine kojom se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na njihovo izjašnjenje, proglasi aktom asimilacije, diskriminacije i aktom protivnom ljudskim pravima, iznetih u javnost od strane čelnika hrvatske manjine u Republici Srbiji, Slavena Bačića i Tomislava Žigmanova, u kojima se navodi da je to “apsurdna politička inicijativa”, “vulgarna revizija prošlosti”, "smešna politička igra koja traje već godinama” i sl... (Hrvatska riječ broj 705, strana 12 – 13), ukazujemo da je tvrdnja da su Bunjevci deo hrvatskog naroda deo programa USTAŠKOG POKRETA U HRVATSKOJ (www.ustaski-pokret.com).

Iskreno se nadamo da Slaven Bačić i Tomislav Žigmanov ne podržavaju program Ustaškog pokreta u Hrvatskoj. Pozivamo predstavnike hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji da se pridruže podnetoj inicijativi i tako pokažu da se zalažu za demokratske odnose, zaštitu ljudskih prava, prava na izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti i ostvarivanje svih Ustavom i Zakonom garantovanih prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Subotica, 21. 10. 2016.

Mirko Bajić, predsednik SBB

 

 
Konferencija za novinare, 30. septembar 2016. godine PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 03 oktobar 2016 11:49

Izveštaj sa konferencije za novinare

 

sbbbannerNa konferenciji za medije održanoj 30. 09. 2016. godine, predsednik Saveza Bačkih Bunjevaca izneo je Predlog da se uputi inicijativa Skupštini AP Vojvodine da donese ZAKLJUČAK, kojim će se konstatovati da je akt u formi naredbe, koji je utvrdio GNOOV (Glavni narodno-oslobodilački odbor Vojvodine) u Novom Sadu, 14. maja 1945 pod brojem 1040/1945, bio akt nasilne asimilacije i diskriminacije prema Bunjevcima, i akt protivan ljudskim pravima i slobodama.

Razlog za donošenje takvog zaključka je u sledećem:

Navedeni akt – naredba primenjen je u potpunosti, i svi građani tadašnje države izjašnjeni kao Bunjevci, nasilno su preimenovani u Hrvate što je zvanično uspostavljeno u ličnoj dokumentaciji i primenjivano u državnoj administraciji i statistici (legitimacije, birački spiskovi,putne objave i razni drugi spiskovi po narodnosti). Ovaj akt je primenjivan sve do raspada bivše SFRJ, a Bunjevci su mogli da se lično izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti tek na popisu 1991. godine u SR Jugoslaviji, ali pod klauzulom ostali. Bunjevci su ostvarili pravo da se deklarišu kao autohtona nacionalna manjina nakon donošenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, i to pravo danas u Republici Srbiji ostvaruje 16706 Bunjevaca izjašnjenih na poslednjem popisu, a koji su saglasno Zakonu izabrali i formirali Nacionalni savet (prvi saziv nacionalnog saveta formiran je 2003. godine).

Događa se, međutim, da se Bunjevcima pravo na lično izjašnjenje i pravo na identifikaciju kao autohtone nacionalne manjine u Republici Srbiji, i danas osporava. Da se Bunjevci nazivaju „bunjevački Hrvati“, „Hrvati-bunjevci“ i slično, i da se navodi kako između Republike Srbije i Republike Hrvatske postoji „takozvano bunjevačko pitanje“ (izveštaj o sprovođenju bilaterarnog sporazuma Srbije i Hrvatske, Centar za regionalizam Novi Sad 2016, autor Darko Baštovanović – društveno politički kocept – citat: „Odnose između dve države opterećuje tzv. bunjevačko pitanje“).

Ogromna nepravda i nacionalna tragedija, koja je primenom navedenog akta učinjena Bunjevcima, nije ugušila svest kod Bunjevaca o svojoj nacionalnoj pripadnosti, jeziku, kulturi, običajima, i Bunjevci se danas u Republici Srbiji slobodno izjašnjavaju i organizuju kao autohtona nacionalna manjina.

Nedopustivo je stoga, da se na temelju sramnog akta iz 1945, i danas pravo na lično izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti Bunjevcima osporava, i da se optužuje Republika Srbija da omogućuje organizovanje „grupe građana koji su Bunjevci, a neće da budu Hrvati“ i da tako deli hrvatski korpus u Srbiji, što se u javnosti često navodi od strane političkih i kulturnih predstavnika Hrvata u Srbiji i danas.

Donošenjem Zaključka kako je predloženo, konstatovalo bi se da je akt koji je naveden, bio akt nasilne asimilacije, diskriminacije i akt nepoštovanja ljudskih pravima, i da je osporavanje prava Bunjevcima na lično izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti nedopustivo.

S obzirom da ova tema prevazilazi okvire samo delovanja stranke, predlažemo da inicijativu Skupštini APV uputi Nacionalni savet, zaključio je Mirko Bajić, predsednik SBB.

 

 
« PočetakPrethodna1234SledećaKraj »

Strana 1 od 4

© 2012 Savez bačkih Bunjevaca. Sva prava zadržana.