25. May 2022.

logo

Samostalno prišli cenzus PDF Štampa El. pošta
sreda, 24 jun 2020 10:57

 

Samostalno prišli cenzus

 

Nakon održani izbora u Subotici za pridstavnike liste „Bunjevci za Suboticu – Savez bačkih Bunjevaca” ima samo razloga za zadovoljstvo. Lista je dobila podršku 3,05% izašli Subotičana, te će u novom sazivu Skupštine Subotice imati dva mandata.

 

Ostvarili smo najbolji rezultat od kako samostalno izlazimo na lokalne izbore u Subotici. Mislim da smo jedina lista koja je poboljšala rezultat u takvoj meri da se možemo time pofaliti. Više od 35 posto je povećan rezultat u odnosu na prošle izbore, iako je ukupna izlaznost manja. To je veliki pokazatelj da smo u periodu koji je iza nas dobro radili, da su naši glasači to pripoznali. Kao najvridnije želim da istaknem da smo samostalno, bez ičije pomoći, pod svojim imenom, prišli cenzus od 3% i time se uvrstili u red ozbiljni politički stranaka. Osvojili smo dva mandata, kako se to raspoređuje po Dontovom sistemu. Sa većim ili manjim uspihom smo se zalagali za ostvarivanje prava bunjevačke nacionalne manjine koju mi kao politička stranka Savez bačkih Bunjevaca i kao lista u Skupštini Subotice pridstavljamo – kazo je Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a i prvi na listi.

SBB 2020

Bajić je naglasio rezultat kao dokaz tvrdnji da je bitno na lokalne izbore izlaziti samostalno, pod svojim imenom.

Očigledno je da je to dalo rezultat, da su nas glasači u tom pogledu pripoznali, i to ne samo Bunjevci. Zato fala svima koji su glasali za našu listu, a naša pridnost i vridnost je i to što nas nisu pripoznali samo Bunjevci. Fala i našim bunjevačkim udruženjima, Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine, na ogromnoj podrški da ovaj rezultat bude ovakav.

Apsurdno je, ali je tako, da je podrška birača bila tek nešto manja, lista bi, kao manjinska, imala tri mandata.

U dva pridhodna izborna procesa bili smo te nesriće da smo za 30-40 glasova ostajali bez jednog mandata. Sada smo doživili da smo zbog bar 28 glasova više nemamo treći mandat. Naime, kako smo prešli cenzus od 3%, kao manjinskoj stranci nam u toj slučaju ne pripada koeficijent od 1,35. Da smo ostvarili nešto manje od 3% imali bismo i tri madanta. Za tim ne žalimo, iako bi bilo dobro da imamo treći mandat i odborničku grupu. Mnogo nam je bitnije da smo samostalno prišli cenzus i što smo pripoznati kao ozbiljna politička stranka u našem gradu. Uvek samostalno izlazimo na izbore, bez obzira na mogućnost za boljim uspihom da budemo sa nekim ili nuz nekog na listi. To se pokazalo kao ispravan put. Naša ambicija je da tako idemo na izbore i u budućnosti. Da tako ostvarujemo svoja prava, sa svima onima koji nas pripoznaju i koji priznaju da moramo imati ista prava kao i svi drugi. Zato smo uvik i sarađivali sa vlašću, to je važno, jer smo mi stranka koja pridstavlja manjinu, a koja želi da ostvari prava. To je nemoguće ostvariti preko opozicije. Tako smo se ponašali do sada, tako ćemo i dalje. U novom sazivu Skupštine pružičemo ruku saradnje onima koji će formirati vlast. Ključnu ulogu u tome imaće naši prijatelji iz SNS-a i naši prijatelji iz SVM-a.

 

Kako kaže Bajić, neće biti zahtiva za funkcijama, javnim preduzećima, ali će biti oni koji se tiču prava pripadnika bunjevačke zajednice.

Ono bez čega ne prihvatamo saradnju jeste da bunjevačka nacionalna zajednica u Subotici mora da ostvari prava u meri i na način kako to ostvaruju drugi. Ni više, ni manje. U mnogo elemenata, pogotovo kada je reč o kulturi, informisanju i obrazovanju ne dostižemo nivo koji imaju druge zajednice srazmerno našoj brojčanoj veličini.

Prvi korak u toj borbi sledi uskoro, po formiranju novog saziva Skupštine Subotice.

Ono što do sada nije urađeno jeste da se u Subotici i faktički prihvati da Bunjevci imaju svoj jezik. To znači da bunjevački jezik mora biti u Statutu Subotice. To smo u kampanji obećali i to ćemo prvo tražiti da se sprovede, jer je to zakonska potreba. Zakon je uredio da u svakom naseljenom mistu gde je više od 15% pripadnika nacionalne manjine mora biti prava na službenu upotrebu jezika, kroz nazive naselja, imena ulica... U šest naseljenih mista u Subotici je po poslednjem popisu više od 15% Bunjevaca, na nekima i više od 30%. Ni u jednom to nije pripoznato onako kako to zakon nalaže. U Statut Subotice mora da uđe i bunjevački jezik. Zakon mora da se poštuje, pridložićemo promenu Statuta Subotice, a podsitiću samo sve, naročito Bunjevce, da je prvi Statut Subotice pisan na bunjevačkom - to je istorijska činjenica – naglasio je Bajić.

 

Po prvi put u odborničkim klupama u Subotici biće i Dragan Kopunović, drugi sa liste „Bunjevci za Suboticu – Savez bačkih Bunjevaca”

Fala svim Bunjevcima i svima ostalima koji su pripoznali našu listu i dali nam povirenje. Najvažnije je što se veliki trud nas sa liste i van liste isplatio. Svi oni su dali veliki doprinos za ovakav rezultat. Ponosan sam što ću biti odbornik u Skupštini Subotice, čast i obaveza. Obećavam da ću raditi u interesu Bunjevaca, ali i svi drugi ljudi koji žive u ovom našem lipom gradu – naglasio je Kopunović.

 

 

 
Saopštenje SBB - Prva monarhistička antifašistička šetnja PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 13 maj 2019 11:47

POKS

Savez bačkih Bunjevaca je svojim prisustvom podržao Prvu monarhističku antifašističku šetnju koju je, u povodu obeležavanja Dana pobede, organizovao Pokret za obnovu Kraljevine Srbije (POKS), u Beogradu 12. maja 2019. godine.

POKS, otvoreno i jasno, prihvata Bunjevce kao autohton južnoslovenski narod, i podržava SBB u svom programskom opredeljenju očuvanja nacionalnog identiteta Bunjevaca.

Ne samo ova činjenica, nego i činjenica da su Bunjevci 1918. godine na Velikoj narodnoj skupštini dali nemerljiv doprinos prisajedinjenju prostora današnje Vojvodine tada Kraljevini Srbiji, osnov je da SBB sarađuje, i daje podršku programu POKS-a.

 

 
Saopštenje za javnost SBB PDF Štampa El. pošta
sreda, 20 jun 2018 11:45

Saopštenje za javnost

 

Grb SBB   Najoštrije osuđujemo pretnje upućene dr Vladi Babiću, narodnom poslaniku u Skupštini Republike Srbije, Bunjevcu po nacionalnoj pripadnosti. Zahtevamo da nadležni državni organi utvrde poreklo i autora upućenih pretnji smrću narodnom poslaniku i pretnji njegovoj porodici. Sigurni smo da će se do autora lako doći ako se analiziraju svakodnevne pretnje i uvrede na račun Bunjevaca koji se objavljuju na sajtovima medija naročito u Subotici (Subotica.com, GradSubotica i drugi), u vidu komentara pod anonimnim pseudonimima. Lako je utvrditi poreklo tih komentara, a sigurni smo da je u pitanji isti krug lica.

Tražimo da se Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV, javno odredi prema ovim pretnjama.

Očigledno je da se smišljeno i organizovano čine aktivnosti na omalovažavanju statusa Bunjevaca i osporavanju autohtonosti bunjevačke nacionalne manjine u Republici Srbiji, i zato zahtevamo da se bez odlaganja donese Deklaracija na Skupštini AP Vojvodine, i da se akt – naredba GNOOV od 14. maja 1945., kojim se Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na ličnu izjavu, oceni kao akt nasilne asimilacije Bunjevaca u Hrvate i kao takav proglasi ništavnim, i da se sve aktivnosti koje se danas sprovode u cilju negiranja autohtonosti Bunjevaca sankcionišu.

Tražimo da predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, svojim autoritetom utiče da se Deklaracija što pre nađe na razmatranju u Skupštini APV. Podsećamo da je Vlada Vojvodine dala podršku donošenju ove Deklaracije.

 

Subotica, 20. 06. 2018. godine

Mirko Bajić

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca

 

 
Saopštenje Saveza bačkih Bunjevaca PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 14 maj 2018 10:21

SAOPŠTENJE

 

dokument 1Na današnji dan 1945. godine donet je akt Glavnog Narodnooslobodilačkog Odbora Vojvodine u formi naredbe, kojom se svi Bunjevci, bez obzira na ličnu izjavu, imaju smatrati Hrvatima. Navedenom naredbom izvršena je nasilna asimilacija Bunjevaca u Hrvate sa posledicama koje su prisutne i danas.

Navedena naredba nikada nije ocenjena aktom nasilne asimilacije, niti je zvanično proglašena ništavnom. Ona se i danas indirektno primenjuje - efekti su prisutni u očiglednim pokušajima asimilacije Bunjevaca u Hrvate i danas. To se ogleda u nečinjenju državnih organa u osudi i sprečavanju takvih postupaka, i direktnom podrškom državnih organa aktivnostima hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji, kojima se Bunjevci, njihova kultura, tradicija i jezik, predstavljaju, odnosno smatraju obeležjima hrvatske manjine u Republici Srbiji.

Na predlog Saveza bačkih Bunjevaca, Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine podneo je inicijativu Skupštini AP Vojvodine da donese Deklaraciju kojom bi se navedeni akt - naredba GNOOV iz 1945. Godine, okarakterisao kao akt nasilne asimilacije i konstatovala ništavost tog akta. I pored činjenice da je Vlada Vojvodine javno podržala inicijativu, do danas nije ništa učinjeno.

Smatramo da bi usvajanjem Dekleracije bili trajno otklonjeni svi nesporazumi i dileme i da bi se omogućila normalna komunikacija i međusobno poštovanje i uvažavanje predstavnika hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji i predstavnika bunjevačke nacionalne manjine u Republici Srbiji, te da bi Bunjevci konačno dobili i moralnu satisfakciju od države u kojoj danas žive, Republike Srbije, koju priznaju kao svoju matičnu državu, a na osnovu uloge koju su Bunjevci imali u prisajedinjenju prostora današnje Vojvodine tada Kraljevini Srbiji.

Stoga,

zahtevamo da se bez odlaganja donese Dekleracija na Skupštini AP Vojvodine, kojom bi akt – naredba GNOOV od 14. maja 1945. bio ocenjen kao akt nasilne asimilacije Bunjevaca u Hrvate i kao takav proglašen ništavnim.

 

Subotica, 14. 05. 2018.

 

Mirko Bajić

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca 

 

 
« PočetakPrethodna1234567SledećaKraj »

Strana 1 od 7

© 2012 Savez bačkih Bunjevaca. Sva prava zadržana.